Угледни час из наставног предмета Географија под називом „Крашки рељеф Балканског полуострва“ (у оквиру наставне теме/модула Природни ресурси Србије и њихов економскогеографски значај) одржан је у петак, 26. октобра 2018. године.

Утврђивање стечених знања о крашком рељефу Србије, уз корелацију са истоветним типом рељефа на Балканском полуострву представљало је циљ овог угледног часа, док се према типу час сврстава у категорију оних на којима се врши утврђивање са проширивањем знања.

Предетни наставник је за припрему и реализацију користио следеће изворе знања:

а) Литература:

1. МИЛКА БУБАЛО-ЖИВКОВИЋ, БОЈАН ЂЕРЧАН, ДАРИНКА МАКСИМОВИЋ, ГЕОГРАФИЈА СРБИЈЕ: УЏБЕНИК ЗА СТРУЧНЕ ШКОЛЕ, БЕОГРАД, ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, 2018.

б) Допунски извори знања:

1. Јован Ђ. Марковић, Регионална географија СФР Југославије, Београд, Грађевинска књига, 1980.
2. Grupa autora, ČUDESNA JUGOSLAVIJA, Ljubljana, MLADINSKA KNJIGA, 1982.
3. Jovan Đ. Marković, ENCIKLOPEDIJSKI GEOGRAFSKI LEKSIKON JUGOSLAVIJE, SARAJEVO, SVJETLOST, 1990.
4. ЈОВАН Ђ. МАРКОВИЋ, МИЛА А. ПАВЛОВИЋ, ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (Србија и Црна Гора), Београд, САВРЕМЕНА АДМИНИСТРАЦИЈА, 1995.
5. Dragutin Petrović, Predrag Manojlović, GEOMORFOLOGIJA, Beograd, UNIVERZITET U BEOGRADU, GEOGRAFSKI FAKULTET, 2003.
6. Раде Давидовић, РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ, Нови Сад, УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, 2004.
7. Karel Natek, Marjeta Natek, DRŽAVE SVETA, Beograd, Mladinska knjiga, 2005.
8. Andrej Kranjc i saradnici, POSTOJNSKA JAMA, Postojna, Čukgraf,
9. Јован Ромелић, Љубица Ивановић, ДИДАКТИЧКИ ПРИНЦИПИ У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ, Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, 2011.
10. Александра Ступар, Туристичка валоризација Рајкове пећине, Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, 2013.
11. Белешке предметног наставника током посете Постојнској пећини, 2013.
12. Винко Ковачевић, Сања Топаловић, Географија 6: Уџбеник за шести разред основне школе, Београд, Klett, 2014.
13. Белешке предметног наставника током посете Рајковој пећини, 2014.
14. Мирко Грчић и сарадници, ГЕОГРАФИЈА: ЗА III РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ, Београд, ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, 2016.
15. Белешке предметног наставника током посете пећини Врело, 2017.

Ток часа:

а) Уводни део часа (3 минута): Понављање: земље Балканског полуострва, геотектонске целине Србије, крашки облици рељефа (површински и подземни).

б) Главни део часа (37 минута): Презентација фотографија и видео записа према следећем распореду: Рајкова пећина (Република Србија), пећина Врело (Република Македонија) и Постојнска пећина (Република Словенија). Презентација сваке пећине сачињена је према следећој методологији: географски положај, садржина пећине (дворане, пећински накит, ендемски представници животињског света, пећинске атракције, компарација између презентованих пећина).

в) Завршни део часа (5 минута): Уочавање геоморфолошког јединства Балканског полуострва и Србије као његовог дела.

Часу су приствовали ученици I-1 (25 ученика), као и запослени у Средњој стручној школи Црвенка: Јоване Митрић, Светлана Ромић, Снежана Пророковић и Бисерка Чапко.

Текст: Милан Лалић
Фото: Јована Митрић и Милан Лалић