У суботу 6. октобра 2018. године група од 49 путника кренула је из Црвенке у 6:15 пут 184 km удаљеног Печуја.

Пут нас је водио следећом маршрутом: Црвенка – Сомбор – гранични прелаз Бачки Брег/гранични прелаз Херцегсанто – Баја – Печуј.

Републику Мађарску (93.030 km² – површински посматрано седамнаеста држава Европе, по другим изворима Мађарска захвата незнатно мању површину – 93.011 km², односно 93.027 km²) чине следеће географске целине (регије):

1. Алфелд који се може поделити на два дела: Мала Куманија и Тисантул (Затисје)
2. Пуста Хортобађ
3. Мезофелд
4. Киш Алфелд
5. Фелфелд са Мечеком (регионална целина којој припада Печуј)
6. Мађарско побрђе
7. Будимпештанско побрђе

Печуј (по процени из 2017. године у граду је живело 144.675 становника, док је град највише становника „бројао“ према резултатима Пописа становништва из 1990. године – 170.039) популационо је пети град у Мађарској. Град се развио на „контакту“ Фелфелда (претежно равничарски простор западно од Дунава) са планином Мечек. У доба Римљана на простору данашњег града је постојало насеље, које је у средњем веку имало развијену трговину и занатство. Под влашћу Турака је био 150 година, а на то време подсећа џамија из XVI века – која је саграђена за време паше Гази Касима. Од хришћанских богомоља значајна је базилика – катедрала Светог Петра и Павла са четири торња. Давне 1367. године у граду је основан најстарији универзитет у Мађарској. У подножју планине кречњачког састава Мечек (највиши врх Зенге – 682 mnv) су важна налазишта угља и уранове руде. Ископавање угља у близини града повољно је деловало на развој индустрије.

По доласку у Печуј (у 10:20) сачекала нас је Чила Ђере (локални туристички водич), са којом смо се запутили у пешачки обилазак градских знаменитости: Барбакан трга, базилике – катедрале Светог Петра и Павла, капеле са седам хорова и апсида – најпознатије касноантичке/ранохришћанске некрополе, зграде Ректората највећег Универзитета у Печују, Гази Касим-пашине џамије (данас римокатоличке цркве), Сечењи трга, Стуба куге, зграде Барањске жупаније, споменика Сибињанин Јанку (Хуњади Јаношу), Жолнаи фонтане, цркве и болнице Милосрдне браће, сачуваних остатака турског купатила, џамије Хасан-паше Јаковалија (данас једине у целости очуване џамије у Мађарској) и Краљеве улице.

Није било тешко испунити слободно време које смо имали на располагању! По сунчаном дану током кога се температура ваздуха „попела“ до 23°C прошетали смо Краљевом улицом (главном пешачком зоном у Печују) у којој су нам пажњу привукли Мађарско Народно позориште, Лицејска црква, као и бројни ресторани и посластичарнице који спадају у категорију најпрестижнијих у граду. Неколицина нас се одлучила за посету неком од музеја (првенствено Музеју Жолнаи керамике), или за обилазак ТВ торња на граду најближем врху Мечека – Мишина (535 mnv). Торањ достиже висину од 197 m, за посетиоце су 4. априла 1973. године отворени ресторан (на 72 m висине), као и кружна панорамска тераса (на 75 m висине). Незаборавна панорама града се осим са ТВ торња пружа и са видиковца Kalvaria…

Неколико минута пре 18 h крећемо пут Црвенке, а на месту поласка „распевани аутобус“ је био након 3,5 h вожње и укупно пређена 373 km. Као и током претходних путовања током текуће године за удобну вожњу заслужни су наши домаћини у аутобусу – Звонко Планчак и Александар Ђуришић.

Након посете Печују – граду после којег, кажу, „постајете бољи људи“, вратили смо се кућама препуни позитивних утисака, са нескривеном надом да ће се овакав вид „пуњења батерија“ ускоро поновити… На наше задовољство!

Текст: Милан Лалић

Фото: Габриела Кажић, Маја Јовичић и Милан Лалић