У петак 29. јуна 2018. године група од 46 путника (коју су чинили махом запослени у Средњој стручној школи Црвенка) кренула је у 6:35 пут 174 km удаљеног Темишвара.
Република Румунија захвата површину од 237.500 km2 (по другим изворима Румунија
је незнатно пространија – 238.391 km2). Према коначним резултатима последњег Пописа
станивништва Румунија је имала 19.599.506 становника, док по процени из 2015. године
„броји“ 19.511.000 становника. Географски, Румунију чини пет регионалних целина (регија):

1. Влашко-понтијска регија са подрегијама Олтенијом и Мунтенијом
2. Панонска Румунија са Марамурешом, Кришаном и Банатом
3. Трансилванија (Ердељ)
4. Молдавија (регија у северозападној Румунији, захвата нешто мању површину
од целокупне територије суседне јој републике Молдавије) – у односу на правац пружања Молдавија се може поделити на: северну Молдавију (Сучава), молдавијску зараван (Бирлад) и југозападну Молдавију
5. Добруџа са делтом Дунава.

Темишвар (319.279 становника према коначним резултатима последњег Пописа становништва у републици Румунији 2011. године) се развио у центру румунског Баната. Из назива града произилази да је то „тврђава на Тамишу“, међутим – град се налази на обалама Бегеја. У прошлости је представљао тврђавски тип насеља. У XVIII веку постаје тржиште ратарских и сточарских производа, да би у се другој половини XIX века у граду снажно развила прехрамбена индустрија. Град представља раскрсницу саобраћајница, а за саобраћај се користи и канализовани ток Бегеја. Град је културно-просветни и научни центар Баната. У прошлости већину популације су чинили Немци (данас се у центру града налази културни центар немачке националне мањине у Румунији). Данас уз Румуне у граду живи доста Срба, Мађара и Немаца.

По доласку у Темишвар дочекао нас је господин Јавор Радованковић – власник ресторана „Лојд“, лоцираног у центру града. Ресторан „Лојд“ се налази у приземљу зграде саграђене 1907. године (данас споменику културе под заштитом државе, наменски изграђеној за градску кафану). Јавор Радованковић, по струци инжењер електротехнике, непуних 30 година доприноси привредном развоју између Румуније и Србије. Економски „спаја“ Темишвар са низом градова у Србији (Врњачка Бања, Вршац и Кикинда). У пратњи господина Радованковића обишли смо знаменитости централног градског језгра: Трг победе, Румунску саборну цркву, зграду Националне опере, Трг слободе, Трг уједињења са Стубом куге, Римокатолочку катедралу, Српску православну саборну цркву, Музеј Епархије темишварске, градску синагогу (румунски Sinagoga Cetate – саграђену 1865. године у традиционалном маорском стилу, по узору на синагогу у алжирском граду Орану). Својеврстан природњачки музеј на отвореном у централном делу града представља Ботаничка башта.

Већину најављених „кишних епизода“ најављених за дан излета смо „избегли“ и у
Црвенку се вратили у 22 h.

Милан Лалић